Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
QUINTE ESSENCE
Filozofija istorije
Основни подаци о мени
- Zoran B. Petrović
- Filaletej - Patafizičar - Vejač ovejane suštine - ABSTRACTEUR DE QUINTE ESSENCE - Brat Gargantue i Pantagruela - Frerre de GRAND GARGANTUA et PANTAGRUEL - Prijatelj Simplicisimusa, Tila Ojlenšpigela, Borisa Vijana, Sema Pekinpoa i Sanča Panse - Ogorčeni protivnik pohovanih tikvica
Dubi mačka kaže . . .
Nije problem u tome što ljudi znaju premalo, nego u tome što znaju previše - nevažnih stvari.
Juče posle podne kapidžibaša, koji inače u poslednje vreme nije bio zdrav, osetio je da mu nije dobro. Uzeo je toplo kupatilo i legao, a u toku noći izdahnuo je odjednom, kad se niko nije nadao i pre nego mu je iko mogao pomoći. Danas, pre podne, biće sahranjen.
Od toga dana nisu više vešali. Batinali su samo one koje uhvatiše u polju, a Isakovićev begunac pojavi se, predveče, u logoru i bi još i nagraden, sa pet zlatnika, kada Karlu Lotarinškom pokaza svoje telo izriveno ranama iz turskih ratova.
ARARAT
Nad selom se raširiše poljane, što su duže ostajale vidne, ispresecane redovima drveća i potoka. U tim poljanama, pred šumom, primetio je još po koju usamljenu kuću, kao panj, i po koje drvo što je izišlo na proplanak, krupno i teško, kao neki medved. Zatim je opet nastajala gusta šuma, gore u planini, a za njom, kao ogromne kamenite zavese, stenje, vrhovi, vrletne zidine. Nebo je nad njima dugo, skoro do ponoći, ostajalo svetlo, zasuto bledim, ali krupnim zvezdama, što su pred zoru postajale sitne, ali sjajne i ustreptale.
Trčeći kraj konja i uplakanih žena, koje nisu puštane dole do čamaca, ljudi su se okupljali, dovikujući se. Neki, zaostali, uplakani, praštahu se, krsteći se. Jedan mu priđe sa malim detetom u šubari, tražeći vatru u kući, da skloni dete, već pomodrelo. Psi, okupljeni na ivici brega, oko žena i staraca, skačući, prskajući po barama i blatu, lajahu za onima što su silazili nizbrdo, na vodu.
Sve se oslobodi i pojuri. Sve, osobito devojke, koje su tako žudne bile veselja i ora, oslobodivši ga se, kao da ga i nema, tako su pored njega istrčavale, vitlale se, ne bojeći se više nijedna, da li joj se nisu slučajno šalvare smakle i bedra, polovine joj se vide više nego što treba, i da joj nije jelek i mintan sasvim zakopčan. Čak i sam on koliko je njih, kad bi prošle pored njega, zaustavljao. I srećan što ga se ne boje, ne strahuju, obgrljivao bi pokoju oko stasa i metao joj ruku na bedra, a osobito na jedar joj kuk. One se nisu trzale, plašile, osećajući tu njegovu laku ruku, sa već sparuškanim dlanom. Ali je za njega to bila najveća sreća, a osobito kada bi video kako neka, usled njegova sve jaceg pritiska po tom njenom čvrstom, nabijenom, još muškom rukom netaknutom bedru, počinje da se zaboravlja, počinje da oseća kako je ta njegova, iako stara, sparuškana ruka, ipak muška, i zbog toga njoj namah u oči jurne mlaz svetlosti a na usnama joj izbije dah i strast, i onda se brzo golicavo izvija od njega i beži.
Нема коментара:
Постави коментар